BOCAR - 803 godina postojanja naselja 1211- 2014

Druženje, zabava, prijateljstvo, pomoć, ljubav....
 
PrijemPrijem  KalendarKalendar  Često Postavljana PitanjaČesto Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Lista članovaLista članova  Korisničke grupeKorisničke grupe  PristupiPristupi  

Delite | 
 

 Krsna slava

Ići dole 
AutorPoruka
Admin
Admin
avatar

Broj poruka : 178
Location : Uvek tu kad treba
Datum upisa : 23.12.2007

PočaljiNaslov: Krsna slava   Ned Avg 10, 2008 9:31 pm

Krsna slava je običaj koji potiče iz davnih vremena, i koji je bio je izuzetno važan praznik i pre pokrštavanja južnih Slovena. U to vreme politeizma, svaka porodica ili kućna zajednica imala je svog božanskog zaštitnika kome je pridavala posebnu važnost. Srpska pravoslavna crkva je, po idejama Svetog Save ovaj običaj prihvatila, prvo ga produhovljavajući hrišćanskom verom i načelima, a zatim usvojila.

Krsna slava, kao običaj, živi u mnogim oblicima u srpskom narodu: kao slava određene porodice, crkvena slava, plemenska slava, pa čak i zanatlijska slava. Time je celokupna kultura srpskog naroda prožeta krsnim slavama a time i hrišćanskim duhom koji je uočljiv u svim aspektima narodnog života.

Slavu slavi svaka kuća prema svojim mogućnostima, i bogatiji i siromašniji. Obeležje slavu su kolač, vino, sveća i ikona svetitelja. Negde se sprema i žito, ali je to noviji običaj i nije svuda prihvaćen. Sve preko toga su materijalne mogućnosti domaćina.

Slava je postala zaštitnik jedne određene porodice, bratstva ili plemena. Raseljavanjem i razmnožavanjem, ljudi su zadržavali krsnu slavu svojih predaka i slava je prelazila s kolena na koleno, sa oca na sina, kroz sve vekove naše istorije.

Srpski narod je slavio svoju slavu i u najtežim trenucima svog života: u ratu, u ropstvu ili u bolnici. Slavilo se i kad je narodu bilo najteže za vreme viševekovnog ropstva pod Turcima. Vernost srpskog naroda krsnoj slavi je oduvek bila velika, pa se i danas njom veoma ponosi.

Slava je imala uticaja i na razne istorijske događaje, varovanja i ljudsku maštu. Knez Lazar se sukobio sa turskom vojskom u Boju na Kosovu na Vidovdan odnosno na dan Svetog Amosa koji je prema legendi bio njegova krsna slava. Knjiga Stevana Sremca Ivkova slava zasnovana je na jednoj porodičnoj slavi,Đurđevdanu, a nedavno je prerađena i kao film..

Opisite Vasu krsnu slavu:
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://bocarci.tripod.com/
plavamamba

avatar

Broj poruka : 87
Location : Sugde po malo
Datum upisa : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Krsna slava   Ned Avg 10, 2008 9:35 pm

Свети Никола - Никољдан


Свети отац Никола

Никола је био син јединац знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља приморског града Патаре у Малоазијској области Ликији. Одмах по рођењу у Светом Николи се, како сведочи предање, могао распознати будући чудотворац јер је приликом крштења могао да стоји сам на својим ногама без ичије помоћи.

Под утицајем свога стрица, који је био епископ града Патаре Свети Никола се посветио свештеничком животу и убрзо се прочуо својим неуморним радом, милосрђем и непоколебљивом вером у Исуса Христа. После смрти својих родитеља, разделио је сву имовиму сиромасима не оставивиши ништа за себе. О његовим милосрдним делима записане су многе приче а међу њима и прича о три кћери.

Свети Никола се сматра заштитником: деце, учених људи, трговаца, морнара, путника уопште ... Сматра се да је обичај по коме се деци уочи Светог Николе у ципелице потајно стављају поклони потекао отуда што свети Никола своја доброчинства никада није чинио јавно.

Некада се на свим хришћанским бродовима налазила икона светог Николе а он се посебно празновао дуж Јадранског и Средоземног мора где је био обичај да се на тај дан не испловљава а да се бродови на пучини усидре и пловидбу наставе сутрадан.

Свети Никола је умро у петак 6. децембра (то је у нашем веку 19. децембар по новом или Григоријанском календару) 343. године и сахрањен је у саборној цркви у Мири. Ту је његово тело почивало више од шест векова а хришћани су долазили на његов гроб и доводили своје болеснике. Међу њима су били и Стари Словени са реке Дон чиме се објашњава зашто је свети Никола толико поштован код Срба. Када су Турци у једанаестом веку освојили Ликију мошти светог Николе су пренете у Бари у Италију.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
lika

avatar

Broj poruka : 53
Location : Beograd
Datum upisa : 24.12.2007

PočaljiNaslov: Re: Krsna slava   Ned Avg 10, 2008 10:04 pm

Boga i Njegove Svete slavili hrišćani još od samog početka;zato su mnogi od njih i sami Sveci postali. To nam pokazuju i svedoče već prvi hrišćanski Mučenici, koji su za slavu Božju i same svoje živote položili. Tako, na primer, Sveti Mučenik Karp , pred neznabošcima i bezbožnicima onoga doba, nije hteo da slavi lažne bogove, nego samo Hrista - jedinog Istinitog Boga.
Stoga i mi, pravoslavni hrišćani, od samog Gospoda Hrista primivši svetu veru i sveti zavet, slavimo i proslavljamo Boga i Njegove Svete Ugodnike i Besmrtnike: Presvetu Bogorodicu, Svete Apostole i Mučenike, Svete Oce i Pravednike, i tako ovim slavljenjem Boga i Svetitelja, koje je sam Bog proslavio zato što su i oni Boga proslavljali, i mi zadobijamo večnu slavu Božju i nasleđujemo život večni. Ovo drevno hrišćansko sveto predanje o slavljenju Boga i slave Božje u Svetima, primili smo i mi Pravoslavni Srbi od Svetog Ćirila i Metodija i od Svetog Save.
Naša Krsna Slava, koju slavimo posebno u svakom domu i svakoj porodici (ako se nismo odrekli vere Xpristove i imena Srbinovog), molitvama Svetoga koga slavimo oživljava u nama i dušama našim svetu i svetlu uspomenu na onaj dan kada smo se svi porodično krstili i hristijanizo-vali, kada smo se i naši preci i mi za njima verom i krštenjem u Hrista uhristovili i ohristovili, kada smo se ucrkvili i ocrkvili, da bismo se obožili i obesmrtili, kako to lepo veli naš novi ugodnik Božji Otac Justin.
Slaveći našu domaću Slavu, mi ne prestajemo slaviti i svoju crkvenu, hramovnu Slavu zajedno sa svojom braćom parohijanima; i to je naša zajednička sveta Preslava. A kada slavimo svoju domaću i porodičnu Slavu, ne slavimo je opet sami u kući, niti samo u kući, nego najpre sa ostal-im pravoslavnim hrišćanima u Crkvi, na zajedničkoj svetoj Službi, svetoj Liturgiji, gde su prisutni i svi Božji Anđeli i svi Sveti, i gde se spominju svi naši živi i upokojeni, pa tek onda i u domu svome. I opet u domu ne slavimo je sami, nego u zadruzi i zajednici sa svojom porodicom, sa svojim bližnjima i srodnicima, sa susedima i prijateljima, i sa svakim namernikom Božjim koji nam tog dana dođe u dom, makar bio i prosjak i ubožjak, pogotovu sa njim. Jer je i on, kao i svaki čovek, slika Božja i brat Hristov i naš.
I prvi hrišćani su na sličan način slavili Slavu kao što i mi danas slavimo, i kao što naši sveti Manastiri i Crkve danas slave: posle završene svete Liturgije u hramu svi prisutni idu za jednu zajedničku trpezu ljubavi: svi se zajedno sa sveštenikom pomole Bogu, uz svetu vodicu, sveću i tamjan, zatim se blagoslovi sveto Žito i prelomi i prelije vinom sveti Kolač, i onda se pomenu svi naši srodnici na zemlji i na nebu, pa se onda, uz ljubljenje. i molitvene želje i čestitanja, svi zajedno uteše za opštom trpezom onim što je Bog dao i domaćin spremio. A sve to se čini u slavu Božju i u čast Svetoga čiji se sveti spomen toga dana slavi.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Admin
Admin
avatar

Broj poruka : 178
Location : Uvek tu kad treba
Datum upisa : 23.12.2007

PočaljiNaslov: Re: Krsna slava   Ned Avg 10, 2008 10:10 pm

Sveti Alimpije 9. decembar


Sveti Alimpije Stolpnik je hrišćanski asketa iz 7. veka.

Rođen je oko 522. godine u Andrijanopolju (Jedrene) u Paflagoniji. Od malena je bio predan Bogu. Kao đakon služio je u crkvi u Andrijanopolju kod episkopa Teodora. Iako je bio voljen od svih,uvek je tražio načina da bude sam. Alimpije je želeo da živi u molitvi i usamljeništvu pa se povukao na jedno grčko groblje pored grada Paflagonije od kojeg su ljudi bežali zbog demonskih priviđenja. Tu se nastanio na jednom stubu (stolpu), i na njemu na hladnoći i vrućini, u postu i molitvi, proveo veći deo života (prema hrišćanskom predanju oko 53 godine). Otuda je nazvan stolpnikom. Ni podsmeh ljudi, ni iskušenja ga nisu mogla odatle pomeriti. Najzad, posle nekog vremena, ljudi su počeli da ga poštuju i da mu dolaze radi utehe, pouke i isceljenja. Oko njegovog stuba podignuta su dva manastira, jedan muški i jedan ženski. U ženskom manastiru živele su Alimpijeve majka i sestra, a on je sa svog stuba, primerom i rečima, ukazivao ljudima put ka spasenju.

Po predanju, Alimpije je živeo 120 godina i upokojio se 640. godine u vreme cara Iraklija. Od njegovih moštiju sačuvana je glava u Kotlomuškom manastiru u Svetoj Gori. Smatra se jednim od tri velika stolpnika, pored Simeona Stolpnika i Danila Stolpnika. Poštovan je i u katoličkoj i u pravoslavnoj crkvi.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://bocarci.tripod.com/
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Krsna slava   

Nazad na vrh Ići dole
 
Krsna slava
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Beta Vukanovic
» Slava Raškaj
» Srpska slava na listi Uneska
» Stevan Sremac
» Snjezana Jokanovic Savanovic

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
BOCAR - 803 godina postojanja naselja 1211- 2014 :: Sabor svetog arhanđela Gavrila-
Skoči na: