BOCAR - 803 godina postojanja naselja 1211- 2014

Druženje, zabava, prijateljstvo, pomoć, ljubav....
 
PrijemPrijem  KalendarKalendar  Često Postavljana PitanjaČesto Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Lista članovaLista članova  Korisničke grupeKorisničke grupe  PristupiPristupi  

Delite | 
 

 Lekovito bilje

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
razum

avatar

Broj poruka : 33
Datum upisa : 06.06.2008

PočaljiNaslov: Lekovito bilje   Ned Avg 10, 2008 6:09 pm

Zova ( sambucus nigra )
Drugi nazivi: baz, baza, bazgovina, crna bazga, cma zova, zova, zovika...

Opis biljke: zovina ili bazga raste kao grm ili drvo visoko 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla kora je svetlosmedja, a u gornjem delu sivo-bela, pomalo izbrazdana i bradavicasta. Vec u blizini zemlje izbijaju postrane krhke i lako lomljive grane. Drvo okružuje plutasta, bela i veoma lagana srž. Nasuprotni listovi ne-pravilno su perasti s jajastim, zašiljenim, tamnozelenim liskama, koje su po rubu pilasto nazubljene. Cvetovi su sakupljeni u plosnati paštitac, a boja im je bela do žuckasto-bela. Iz cvetova se razvijaju bobe, u pocetku zelene, zatim crveno-smedje i naposletku sjajnocme. Bobe su male i socne. Cvetovi su jakog i veoma ugodnog mirisa, koji u suvom stanju postaju blaži. Ukus cvetova je gorkast i aromatican. Sirove bobe (plodovi) imaju neprijatan ukus, dok su pripremljeni kao kompot ukusni. ... ,

Stanište: raste na rubovima šuma i osuncanim šumskim krcevinama. na zapuštenim mestima i u blizini naselja. .

Lekoviti deo biljke: mladi izboji i mladi listovi sabiru se u prolece, cvetovi za vreme cvatnje, plodovi nakon dozrevanja, a kora od od februara do novembra. ..


Lekovito delovanje: caj od listova i mladica zovine ili
bazge koristi se za pospešivanje izlucivanja mokrace, nakupljene tecnosti u telu, za lecenje šeceme bolesti kao i za cišcenje i poboljšanje krvi. caj od cvetova bazge koristi se u lecenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripe, pocetne upale pluca, jake kijavice, ospica, šarlaha, teškog disanja, astme, kod pocetne tuberkuloze i kod svih reumaticnih bolesti. Kora od grana i stabla koristi se za pripremanje caja kojim se odstranjuju poteškoce kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i mehura, leci vodenu bolest, razne edeme te tvrdu stolicu. Kod nje su korisni i cvet, i kora, i plod, i list, i koren. Neka u vašoj kuci uvek bude zove. Caj od njenih cvetova pomoci ce da se preznojite kod bilo koga oblika prehlade ili gripa, što je znatno olakšati bolest. Suština je u tome što se sa znojem izbacuju sve štetne materije koje su bolesti doprinele. Zova spira bolesti i tako što pospešuje mokrenje i olakšava ga. Cajevi od kore pomažu kod regulacije stolice i olakšavaju mokrenje, ali se mora pomno i pažljivo dozirati, jer preterane kolicine mogu biti opasne. Upotrebljava se jedna manja, i to ravna (nikako napunjena!) kafena kašicica za jednu šolju. U toku dana sme da se popije samo jedna kafena šoljica - maksimalno dve - i to u vecim razmacima, gutljaj po gutljaj. Zreli plodovi zove su takode vrlo korisni. Pored mnogih drugih za zdravlje važnih materija, ove bobice, naravno kada su potpuno zrele, imaju više vitamina B nego i jedna poznata namirnica. Pošto se ne jedu sveži, plodovi zove se kuvaju bilo kao kompot, bilo kao džem. Lekovito deluju protiv nesanice.
Sok od svežih boba koristi se u lecenju neuralgije trigerninusa (neurlagija licnog živca), za jacanje, za blago regulisanje stolice, cišcenje krvi, umirenje trbušnih grceva i crevnih kolika, za apetit i poboljšanje cirkulacije krvi .
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
razum

avatar

Broj poruka : 33
Datum upisa : 06.06.2008

PočaljiNaslov: ZOB - OVAS   Ned Avg 10, 2008 6:10 pm

Zob ( avena sativa )
Drugi nazivi: ovas, oves, silj, siljevina, usjevna zob...



Opis biljke: zob je biljka koja se ubraja u porodicu trava. Klasici zobi sadrže 2 do 6 cvetica. Nalaze se na raširenoj metlici na vrhu stabljike. Zrna su obavijena plevom koja nije srasla sa zrnom po cemu se zob razlikuje od drugih žitarica (pšenice, jecma i raži) Njen sadržaj visokovrednih materija je upravo fantastican: jod, hlor, fosfor, magnezijum, kalijum, mangan, cink, bakar, niacin, biotin, vitamini... Ovo, u prevodu na jezik svakodnevnog života, znaci: zob je dobro koristiti u ishrani jer potpomaže stvaranje krvi, jaca zube i kosti, podstice rad mozga, rast kod dece i jacanje mišicne mase kod odraslih. Zbog lakoce sa kojom se vari, zob se preporucuje obolelima na želucu, a isto tako i osobama sa bronhijalnim smetnjama.Slaboj deci i iscrpljenim osobama uopšte, zbog se najtoplije preporucuje: treba da je uzimaju svakog dana, u obliku kaše ili drugacije. Odlicne su zobene pahuljice, koje se prelivaju vrelim mlekom ili supom, i jedu u kombinaciji sa drugim namirnicama. Preporuka je da se zob kuva 2-5 minuta, jer se u ovom intervalu ne gubi ništa od njene hranljive vrednosti, a postaje lako varljiva.

U slucajevima dijabetesa (šecerne bolesti), zbog se pokazala kao veoma uspešna. Redovnim uzimanjem zobi u ishrani, zapravo zobenom kurom koja treba da se sprovodi duže vreme, dolazi do opadanja šecera u krvi. Važna napomena: nikada ne odlivajte vodu u kojoj ste kuvali zob! U njoj se nalaze mnoge za život važne materije.

Lekoviti deo biljke: za lek koristi se seme-zmo i slama za vreme žetve. ..


Lekovito delovanje: zob je neobicno važna u dijetalnoj ishrani bolesnika. U sebi sadrži sve važnije vitamine i minerale. Koristi se za lecenje malokrvnosti, raznih katarnih upala probavnih organa, a deluje na regeneraciju celokupnog organizma. Kupelji pripremljeni od zobne slame veoma su korisne u bolestima bubrega, bubrežnih kamenaca i gihta, zatim kod svih reumaticnih poteškoca, kod krstobolje, kocenja svih vrsti te kod bolesne jetre
Kaša: staviti pet kašika zobenih pahuljica u pola litre vrijuce vode. Pustiti da kuva 2-5 minuta, zatim odmaci s vatre i pustiti da stoji dok ne upije svu vodu i nabubri. Posle toga, dodavati po želji razlicite sastojke - pavlaku, med i slicno. Kaša se može pripremati i sa vrelim mlekom, ili supom, kako je vec receno.

Sredstvo za jacanje: jedan kg integralne (neoljuštene) zobi dobro se ispere i skuva u tri litra vode. Procediti i piti ovu tecnost, zasladjenu medom.

Kupke: kao obicno, za njih se koristi cela zob i zobena slama. Pomažu kod ukocenosti, umora, bolesti bubrega, kao i kod kožnih bolesti.

Zob u novije vreme zovu i alternativna Viagra jer deluje kao afrodizijak
odnosno pojacava rad testosterona u organizmu a samim tim je
preporucuju za one koji imaju povecanu prostatu.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
razum

avatar

Broj poruka : 33
Datum upisa : 06.06.2008

PočaljiNaslov: ZELENI CAJ   Ned Avg 10, 2008 6:11 pm

Opis biljke: Zeleni Caj - (kineski, ruski,indijski) je osušeno lišce cajne biljke Camellia smensis ,,,Ova biljka skromnog izgleda i sitnih listica je visoki žbun. Raste na visoravnima Kine, Indije, Japana, Cejlona, na Javi, u Gruziji i južnim padinama Kavkaza. Za svoje stanište odabrao je najljepše pejsaže i to uz izvore pitke vode u dobro suncanim ravnicama koje obiluju kišama. Gaji se na plantažama gde se grm reže do visine jednog metra radi veceg broja izdanaka i lakšeg branja lišca. Lišce mu je naizmenicno, kožasto, sjajno, elipticno, po rubovima nazubljeno. Nema mirisa. Cvetovi su beli, mirisni,zeleni caj, kakav se pije u Kini, sastoji se samo od vruce vode i zelenih listova, bez dotaka cvetova, etericnih ulja, sladila, limuna, narandžine kore, ruma. Najbolje vrste beru se u martu, kada su listovi još sasvim mali, a ime najboljeg, prevedeno sa kineskog, znaci "pre proletnih kiša". Nema ga u prodaji, služi uglavnom za mito i medjunarodne poklone na visokom nivou. Suši se u velikim posudama ispod kojih gori vatra i sve vreme meša vrlo osetljivim dlanovima znalaca koji znaju kad je caj osušen i kad ga treba skloniti sa vatre. Sušenje je nužno da bi se iz listova isterala voda, ali se mora paziti da zajedno sa vodom iz njih ne izadje i "duša caja". Važnije od vrste posude (najveci cajnik na svetu ima zapreminu devedeset litara) su vrsta vatre i nacin pripreme. Voda u ne sme biti ni prevruca ni prehladna. Kada se u njoj, pre kljucanja, pojave mehurici (Kinezi ih zovu "riblje oci"), skida se sa vatre i prelije preko listica na dnu staklene šolje. (Staklo je važno zbog uživanja u boji tecnosti.) Nekoliko minuta ceka se "budjenje" caja. Ako je voda bila prehladna, caj se nece probuditi. Ako je bila prevruca, caj je mrtav.U Evropu je cameliia sinensis došla sa dve strane. Pod nazivom tei dovozila ga je sredinom šesnaestog veka brodovima holandska Istocnoindijska kompanija, a kao caj stizao je i ranije kopnom preko Rusije. Tek u poslednjih dvesto godina poceo se uzgajati izvan Kine i Japana .
Od nacina prerade zavisi da li ce se dobiti, crni, zeleni, žuti ili crveni caj. Crni caj se specijalnim postupkom obradjuje i pri tom fermentira pri cemu i dobija crnu boju. Zeleni caj se obradjuje, ali se fermentacija ne sprovodi. Vrsta biljke utice na kvalitet caja. Medjutim, veština prerade, nacin pakovanja i cuvanja presudni su za kvalitet. Caj se pre svega koristi za uživanje, koje se razvilo uporedo sa razvojem industrijske proizvodnje šecera. . . . ,

Stanište: Gaji se plantazno. . .. .
Lekoviti deo biljke: Listovi i cvet

Lekovito delovanje: . : Ispitivanja delovanja zelenog caja ukazala su da se njime može spreciti maligno oboljenje prostate, a može i popraviti stanje vec obolelih osoba.Zeleni caj snižava ukupni holesterol, pomaže snižavanju krvnog pritiska što blagotvorno deluje na srce i krvne sudove. Stara kineska poslovica kaže: "Bolje tri dana bez hrane nego jedan dan bez caja". Miris tog
napitka nežne zelene boje i kiselkastog ukusa podstice pozitivne misli, krepi celo telo,
umiruje, opušta te procišcava organizam. Ispitivanjem ekstrakta polifenola dobivenih iz listova biljke zelenog caja pokazalo se da smanjuje nivo lipida, triglicerida i holesterola u krvi, a time i opasnost od bolesti krvnog sistema i arteroskleroze. Zeleni listovi caja bogati su i fluorinom koji sprecava štetno dejstvo bakterija karijesa u usnoj supljini. Caj sadrži i minerale važne za covekovo zdravlje poput kalijuma, bakra, gvozdja i mangana. Sadrži malo teo-filina i teobromina. Odavno je poznato da deluje i diuretski, pomaže protiv celulita jer ogranicava apsorpciju masnoce i podstice površinsku cirkulaciju. Zaceljuje rane,ekstrakt caja koristi se za negu kože, usne šupljine, izraslina na koži, protiv peruti u kosi, kod opekotina te za lecenje akni.
Ukusni napitak može se piti u bilo koje doba dana i veceri jer tein znatno blaže stimulise mozak nego kofein. Istraživanja koja su sproveli Japanci pokazala su da u delovima zemlje u kojima se bere i proizvodi zeleni caj nema smrtnosti od raka želuca i pluca.

Da bi se došlo do približnih doza za korisno dejstvo zelenog caja, ispitane su tipicne navike kineskih i japanskih potrošaca. Prosecno oni piju 3 šoljice napitka dnevno . Tipicna šoljica caja podrazumeva 1 cajnu kasikicu zelenog caja (oko 5 grama) i 250 ml vruce vode uz držanje od 3 minute pod poklopcem.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
razum

avatar

Broj poruka : 33
Datum upisa : 06.06.2008

PočaljiNaslov: VINOVA LOZA   Ned Avg 10, 2008 6:12 pm

Vinova loza ( vitis vinifera )
Drugi nazivi: cokot, loza, trs, vinoloza, vinska loza, vinski trs



Opis biljke: vinova loza trajan je grm, odnosno penjacica koja doseže visinu od 5 do 15 metara. Kod vinove loze razlikuju se dugacki izdanci što se razvijaju iz osnovnih mladica, i kratki izdanci koji se razvijaju iz pazuha listova.. Plod je veoma socna, slatka i kiselkasta boba s nekoliko semenki. Plodovi, odnosno bobesacinjavaju grozd ... ,

Stanište: pretpostavlja da je pradomovina vinove lozepodrucje izmedju Cmog mora i Kaspijskog jezera

Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava u prvom redu groždje te cvetovi, listovi i vitice. ..

Lekovito delovanje:caj od listova vinove loze koristi
se kao lek za lecenje reumatizma, gihta, povracanja i krvavog ispljuvka. Sok što istice iz sveže obrezane loze deluje na umirenje krvarenja, steže, a razredjen s vodom koristi se i za obloge za jacanje ociju. Caj od cvetova vinove loze koristi se za lecenje oslabljene funkcije mozga i kicmene moždine. Groždje se uzima kao lek za cišcenje krvi, regulisanje probave, uklanjanje masnih naslaga iz tela, za lecenje upalnih procesa probavnih organa, te za uklanjanje reumaticnih poteškoca i kožnih osipa. Sveži sok od groždja obiluje vitarninirna A, B i C i raznim mineralnim tvarima, a koristi se , za jacanje probavnih organa, izlucivanje otrovnih tvari iz tela, za lecenje proliva i katara creva te uklanjanje zacepljenosti i sl. Kada se uzima u manjim kolicinama, vino deluje lekovito jer oživljuje i potice na aktivniji rad mnoge organe. Vino se koristi u priprerni napitaka od raznog lekovitog bilja. Vinski ocat hladi i steže, smiruje prolive i krvarenje. Od vinskog octa pripremaju se oblozi za razne bolesti. Povremeno pranje celoga tela mešavinom vinskoga octa i vode cisti kožu i otvara pore, pospešuje cirkulaciju krvi, a time organizam postaje otporniji na razne bolesti i štetne vanjske uticaje .
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
razum

avatar

Broj poruka : 33
Datum upisa : 06.06.2008

PočaljiNaslov: BILJE LEKOVITO   Ned Avg 10, 2008 6:13 pm

Štavelj - Ščav ( rumex obtusifolis )

Opis biljke: štavelj ili šcav višegodišnja je zeljasta biljka visine do 1 metar. Ima duge ovalne listove poput hrena. Cvetovi su složeni u klasove što se razvijaju na stabljici, posebno na vrhu. Cvetici su zelenkaste do crvenkasto-smedje boje .

Stanište: svuda na vlažnim livadama. .


Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se listovi u prolece, a plodovi pre samog dozrevanja. Suši se u hladu ..

Lekovito delovanje: plod se upotrebljava u obliku caja protiv proliva
. Listovi se uzirnaju protiv slabokrvnosti jer u sebi zadržavaju vitamine A i C, a ima gvozdja i fosfora. Caj od listova koristi se u lecenju šuljeva, za bolju probavu .
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
razum

avatar

Broj poruka : 33
Datum upisa : 06.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Lekovito bilje   Ned Avg 10, 2008 6:13 pm

Špargla vrtna ( asparagus officinalis )
Drugi nazivi: .beluš, kuka, pitoma šparoga, pitomi sparog, sparoga, šparog, vilina metla



Opis biljke: vija ili šparoga vrtna trajnica je s drvenastim i jako razvijenim podankom koji je uglavnom vodoravan. Iz podanka iz-bija duboko i debelo korenje. U prolece iz podanka izbijaju jaki bijeli izdanci koji, izlaskom na dnevnu svetlost, belu boju menjaju u zelenu. Izdanci su pokriveni mesnatirn luskama; a kad dosegnu visinu od 20 do 25 cm, režu se i koriste kao povrce. Iz preostalih izdanaka raste stabljika dugacka i do 1 1/2 metra, koja se razgranjuje u male grancice, što na sebi nose male, suhe luskave listice. Tek trece godine izdanci donose cvetove zelenkasto-bele boje. Plodovi su crvene bobe velicine graška ... ,

Stanište: Sparoge rastu u prirodi duž citavog primorja, a uzgajaju se kao povrce u povrtnjacima. .

Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se izdanci u prolece,a podanak sa korenom kopa se u jesen. Plodovi se sakupljaju nakon dozrevanja ..

Lekovito delovanje:izdanci šparoge što se uzimaju kao povrce, pospešuju rad bubrežnih stanica, a time i izlucivanje vode iz tela; osim toga koriste se i kao blago sredstvo za otvaranje. Izdanci šparoge izvrsna su hrana za šecerne bolesnike i za one koji se oporavljaju nakon teže bolesti. Njeno seme koristi se za smirivanje želuca i povracanja, a koren se koristi kao sredstvo za otvaranje
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
razum

avatar

Broj poruka : 33
Datum upisa : 06.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Lekovito bilje   Ned Avg 10, 2008 6:14 pm

Soja

Opis biljke: Soja je jednogodisnja biljka sa mahunama u kojima se nalazi 2 do 5 okruglih zrna, zute, zuto zelene ili smedje boje. Zrno sadrzi 36 do 40 procenata proteina, 15 do 23 procenta ulja, blizu 34 procenta ugljenih hidrata, 3 do 6 procenta mineralnih materija i znatan broj vitamina

Sojino zrno veoma je bogato proteinima, vitaminima i mineralima, pa su i proizvodi koji se dobijaju njegovom preradom, bogat izvor ovih sastojaka. Proizvodi od soje ne mogu biti zamena za druge vredne prehrambene artikle, pogotovo ne za namirnice zivotinjskog porekla (meso, mleko, jaja, riba), vec se smatraju za namirnicu koja ima svoje ravnopravno mesto u ishrani.

Soja Iecitin je prirodna materija izvrsnih osobina, ali manje poznata širem krugu ljudi. Njegovi gl. sastojci su kolin i inozitol u obliku fosfatidilkolina. Kolin igra kljucnu ulogu u izgradnji strukture bioloških opni (membrana) i cesto se veže za vitamine. Inozitol se u manjoj ili vecoj kolicini nalazi u namirnicama biljnog porekla, a soja ga sadrži u izobilju. Ljudski mozak deponuje vece kolicine inozitola. Kolin i inozitol se po funkciji smatraju katalizatorima i razgradjivacima masti.

,


Lekovito delovanje: Lecitin snižava nivo holesterola, procišcava zidove krvnih žila i pojacava rad srcanog mišica. Kako naša standardna prehrana sadrži znatno vecu kolicinu masti od optimalne, skoro svaki covek ima povecane potrebe za lecitinom. Drugo važano dejstvo lecitina je da u vecoj meri smanjuje ili cak u potpunosti uklanja bolove u zglobovima.

Redovno uzimanje lecitina omogucava osobama koje pate od bolesti zglobova aktivnosti koje zbog bolova ne bi mogle izvršavati. Lecitin uz navedena svojstva u velikoj meri koristi ljudima osetljivim na promene vremena. Uzimanje lecitina je neophodno kod sportista ciji je ucinak umanjen zbog bolova u zglobovima.

Lecitin daje kosi zdravu boju i smanjuje opadanje. Pomocu lecitina može se spreciti nastanak ekcema. Lecitin pojacava moc koncentracije i pamcenja i deluje umirujuce na živcani sistem.


Medju vitaminima posebno su zastupljeni vitamini B grupe,
vitamin E i drugi. Od minerala tu su kalcijum, fosfor, magnezijum, gvozdje i drugi.


Soja je posebno korisna u ishrani dijabeticara: obezbedjuje dovoljno kalorija i proteina, ali i prilikom prolaska kroz creva omogucava manju apsorpciju ugljenih hidrata. Ova namirnica je, bez sumnje, vrlo korisna, ali je tesko prihvatamo u svakodnevnoj ishrani. Upotreba proizvoda od soje u ishrani zdravih ljudi zbog toga ima dijetetsko i preventivno delovanje.Soja se, takodje, preporucuju za ishranu osoba obolelih od secerne bolesti, povecanog krvnog pritiska i nekih oboljenja jetre.

Danas postoji veliko interesovanje za soju ne samo zbog toga što ona može da bude zamena za meso, a neuporedivo je jeftinija od njega, već i zbog toga što predstavlja bogat izvor zaštitnih materija i biljnih vlakana što nedostaje u ishrani savremenog čoveka.

Glavna karakteristika sojinog zrna i ono što soju izdvaja od ostalih mahunarki je visok sadržaj punovrednih proteina. Sojino zrno je namirnica biljnog porekla koja sadrži sedam aminokiselina bez kojih organizam ne bi mogao da opstane. Sojine belančevine su potpuno jednake belančevinama životinjskog porekla. Što se masnoća tiče, soja daleko nadmašuje masnoće životinjskog porekla.

Na 100 grama, soja sadrži 7 g vode, povoljan odnos masnih kiselina (3 g zasićenih, 4 g mononezasićenih i 12 g polinezasićenih - 11 g linolne) i celuloznih (biljnih) vlakana 5 g. Od ugljenih hidrata sadrži polisaharid dekstrin koji ima veliku ulogu u ishrani dijabetičara jer ne dozvoljava da se naglo poveća sadržaj glukoze u krvi. Soja ne sadrži holesterol i gotovo nijednu od relativno teže svarljivih masnih kiselina (zasićene) koje se nalaze u svim životinjskim namirnicama. Ona je odličan izvor lecitina i vitamine E. Ovi prirodni antioskidansi sprečavaju oksidaciju LDL holesterola. Soja je bogata i magnezijumom, koji igra važnu ulogu u funkcionisanju kostiju, srca i arterija.

Pozitivni efekti soje na zdravlje

Soja ima mnoge pozitivne efekte na zdraljve koji potiču od kvaliteta sojinih proteina i izoflavona genisteina i daidzeina.

Soja poboljšava zdravlje kostiju: proizvodi od soje, poput mleka, ne sadrže mnogo kalcijuma, ali sojini izoflavoni mogu da pomognu u smanjenju rizika od osteoporoze. Nekoliko istraživanja sugeriše da sojini izoflavoni mogu da budu faktor koji pomaže u prevenciji smanjenja koštane mase. Izoflavon genistein izgleda da inhibira lomljenje kostiju i ima efekat sličan efektu estrogena na održavanje koštanog tkiva.

Soja indirektno poboljšava zdravlje kostiju. Ishrana bogata životinjskim proteinima utiče na veće izlučivanje kalcijuma iz organizma. Ako umesto proteina životinjskog porekla koristite soju (i njene proteine) sprečićete gubitak kalcijuma iz kostiju.

Soja smanjuje simptome koji se javljaju u menopauzi: eipidemiolozi su dokazali da azijske žene manje pate od valunga i noćnog znojenja u poređenju sa ženama sa Zapada. Simptomi koji se javljaju u menopauzi uzrokovani su niskim nivoom estrogena. Estrogen igra značajnu ulogu u kontroli temeprature tela. Izoflavoni soje deluju poput estrogena i na taj način kontrolišu ove simptome.

Soja smanjuje rizik od srčanih bolesti: u zemljama u kojima se soja redovno koristi u ishrani, niži je nivo oboljevanja od kradiovaskularnih bolesti. Istraživači smatraju da soja pomaže u prevenciji srčanih bolesti tako što smanjuje ukupunu količinu holesterola, prevenirajući pojavu zakrečenja krvnih sudova. I ovi pozitivni efekti se pripisuju sojinim izoflavonima. Genistein takođe može da utiče na povećanje fleksibilnosti krvnih sudova.

Soja pomaže u borbi protiv nekih vrsta kancera: nekoliko studija pokazuje da redovno konzumiranje soje može da pomogne u borbi protiv kancera koji su u vezi sa nivoom hormona, kao što su rak dojke, prostate, debelog creva.

Alergija na soju

Alergija na soju predstavlja odgovor imunog sistema na soju, za koji organizam pogrešno veruje da je štetna. Jednom kada imuni sistem “odluči” da je soja štetna, on formira specifična antitela na nju. Sledeći put kada alergična osoba pojede neki proizvod od soje, imuni sistem ispušta veliku količinu hemikalija, uključujući i histamin, da bi zaštitio organizam. Ovim hemijskim procesima se aktiviraju simptomi tipični za alergiju, koji utiču na respiratnorni i gastrointestinalni trakt, kožu ili kardiovaskularni sistem. Oko 0,5% ljudi je alergično na soju.

Simptomi alergije na soju: akne, angioedem, rinitis, anafilaksis (anaphylaxis), astma, atopični dermatitis, bronhospazam, čir, kolitis, konjuktivitis, dijareja, dispneja, ekcem, enterokolitis, groznica, svrab, larginalni (grkljanski) edem, letargija, koprivnjača, povraćanje. Ljudi koji su alergični na soju, često su alergični i na: kikiriki, grašak, pšenicu, raž, ječam.
Kako izbeći alergiju na soju? Ako je ikako moguće, dojite bebu prvih šest meseci. Izbegavajte da dajete črvstu hranu bebi mlađoj od 6 meseci, pa i nešto starijoj. Izbegavajte kravlje mleko, pšenicu, jaja, kikiriki, ribu, tokom prve godine detetovog života.

Umereno konzumirajte soju

Zdrava ishrana znači skromnost i uravnoteženost. Stoga nemojte soju jesti u neograničenim količinama, jer možete načiniti više štete nego dobra. Nefermentisana soja (i drugi legumi) sadrže fitonsku kiselinu; prekomerno konzumiranje soje može da smanji sposobnost organizma da apsorbuje minerale. U Japanu je prosečna dnevna porcija soje 7 g. Povremeno konzumiranje (2-3 puta nedeljno) skromne količine soje dobrog kvaliteta, organskog porekla, ne može da uzrokuje nikakve probleme, štaviše može da ima samo koristi.

Soja i žene

Soja je jedan od najbogatijih izvora supstanci pod imenom fitoestrogeni. Fitoestrogeni se spajaju sa receptorima estrogena i tako podražavaju efekte pravog estrogena. Žene koje pate od simptoma menopauze mogu da otkriju da povećana količina soje u ishrani može da pomogne (do 7 g dnevno). Ima istraživača koji smatraju da konzumiranje sojinog umesto kravljeg mleka može da smanji rizik od raka dojke. U knjizi Vaš život je u vašim rukama, dr Džejn Plan kaže da ishrana bogata organski gajenom sojom i izbegavanje mleka životinjskog porekla, predstavlja osnovu za prevenciju ponovne pojave malignih ćelija.

Soja i deca

Soja nije idealna zamena za majčino mleko. Zato se ne preporučuju bebama. Skorašnja istraživanja su pokazala da ako hranite bebu sojinom mlekom, dete ima veći rizik da kasnije ima problema sa štitastom žlezdom.

Ljudi koji bi trebalo da izbegavaju proizvode od soje



Ljudi sa problemom sa tiroideom, problemima sa varenjem (problemi sa stolicom, nadutost, iritirana creva) ili znakovima kao što su pojačano lučenje sluzi, tumori, ciste, trebalo bi definitivno da izbegavaju soju ili da konzumiraju samo male količine, povremeno.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
razum

avatar

Broj poruka : 33
Datum upisa : 06.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Lekovito bilje   Ned Avg 10, 2008 6:14 pm

Šljiva ( prunus domestica )
Drugi nazivi: readjarka, požegaca, bistrica, modnilja.

Opis biljke: šljiva je drvo. koje može narasti do 10 metara. Prilicno je razgranjena s ovalnim, nazubljenim listovima i sitnim belim cvetovima. Cvetovi su na kratkim drškama i uglavnom po dva zajedno. Plod je duguljast, socan i tamnoplave boje. U plodu se nalazi koštica. Uzgaja se u vocnjacima. Postoji mnoštvo vrsti.

Stanište:

Lekoviti deo biljke: plod ..

Lekovito delovanje: šljive su veoma znacajne u ishrani. Lekovitost
šljive dolazi do izražaja kod oboljenja bubrega, gihta, bolesti jetre i pojave reumatizma. Povoljno deluje na probavne organe. Regulisuu rad creva.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
razum

avatar

Broj poruka : 33
Datum upisa : 06.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Lekovito bilje   Ned Avg 10, 2008 6:15 pm

Šipurek - Šipak ( rosa canina )
Drugi nazivi: divlji šipak, divlja ruža, pasja draca, pasja ruža, srbiguzica, šipurina, šepurika..



Opis biljke: šipurika ili šipak trajan je grm visine 2 do 3 metra. U prvoj godini pojavljuju se uspravni izboji što se, u sledecim godinama, razgranjuju u mnogobrojne povinute i visece grane. citav grm obrastao je oštrim i prema dole svinutim bodljikama. Listovi su neparno perasti, a listici jajastog oblika i oštro nazubljeni. Cvetovi su bele do belo-ružicaste boje. Plodovi su jajastog oblika, svijetlocrvene boje, a sadrže veliki broj tvrdih semenki. Cvetovi su ugodna mirisa, a plodovi kiselkasto-slatka ukusa što steže. Semenke su bez mirisa, ali zato caj ima veoma ugodan miris. ... ,


Stanište: sipurika je veoma rasprostranjena po celoj Evropi. U
našim je krajevima ima u prilicnirn kolicinama, a raste po živicama, uz rubove šuma, u šikarama i drugde.

Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se plodovi i cvetne latice ..

Lekovito delovanje: šipurika je lekovita biljka koja, uz crni ribiz, ima najviše C vitamina. Posebno je važno što kuvanjem šipurika ne gubi taj vitamin. Caj se preporucuje majkama za vreme dojenja. Proizvodi od šipurike otklanjaju tzv. proletni umor, malaksalost, bledolikost i nevoljkost kao i sve ostale tegobe povezane s pomanjkanjem vitamina C. Sipurika povoljno deluje na probavni trakt i na izlucivanje mokrace bez ikakvih nadražaja bubrega. caj od šipurike preporucuje se za sprecavanje kamenaca u bubrezima i mokracnim kanalima. Isto tako, deluje na cišcenje krvi, a koristi se kod upalnih procesa bubrega, bubrežne nakapnice i mehura. Cvetne latice šipurike upotrebljavaju se za pripremanje caja kod krvarenja iz želuca, creva, pluca i hemoroida kao i protiv proliva i želucanih grceva. Pomešana s drugim biljkama koristi se u lecenju mnogih drugih bolesti.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
razum

avatar

Broj poruka : 33
Datum upisa : 06.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Lekovito bilje   Ned Avg 10, 2008 6:16 pm

Ruža ( rosa centifolia )
Drugi nazivi: majska ruža, mirišljavka, mža stolistica..



Opis biljke: ruža vrtna trajna je biljka koje grm naraste i do 2 metra. Pojedine vrsti ruža uzgajaju se u obliku drveta. Danas se uzgaja nekoliko hiljada vrsti ruža. Listovi su golemi. Perasti listici s donje strane su svjetliji, trepavicasto i jednostruko nazubljeni. Prvobitna boja ružinog cveta bila je ružicasta, no danas postoje ruže razlicitih velicina cvetova i boja. Cvetovi imaju veliki broj cvetnih latica i prašnika. Pojedine vrste neobicno su ugodna i lepa mirisa, a ukusa blagog koji lagano steže... ,

Stanište: uzgaja se u vrtovima.


Lekoviti deo biljke: za lek skupljaju se latice u punom cvatu
i po suvom vremenu ..

Lekovito delovanje: caj od latica ruže preporucuje se kao sredstvo za cišcenje krvi. Taj caj lagano otvara, pa se koristi kod žutice, prekomeme menstruacije, nesvestice, vrtoglavice i glavo-bolje. Latice ruže veoma su korisne kao sredstvo za jacanje srca i živaca. Izvana koriste se latice ruže u obliku obloga kod vrbanca
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
razum

avatar

Broj poruka : 33
Datum upisa : 06.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Lekovito bilje   Ned Avg 10, 2008 6:16 pm

Pasulj ( Phaseoli legument . )
Drugi nazivi: baûulj, beli grah, beli pasulj, bijeli grah, bob, gra, grav, grag, grah-golubnjak, grah-rogacic, grah-roûnjak, grah-tackaù, ûuti pasulj, laùki bob, opaki grah, paûulj, pasulj puzavac, pasulj tackaù, paùon, paùuljak, pletenac, pocanj, priticnjak, pritkaù, pricanac, pricanik, smiùag, t kljanac, trkljaù, faduo, faûol, fazoli, fasolj, fasul, faùon, frûolj, dûora.



Opis biljke: Pasulj je donesen iz Amerike. Kod nas se gaji u ogromnim kolicinama u raznim varijetetima, jer je puno koriùcen u ishrani. Medutim pasulj je i lekovita biljka. U lekovite svrhe upotrebljava se zrela mahuna bez semena (Phaseoli legumen, Phaseoli cortex fructus) od pasulja cucavca (ne pritkaùa). Mahune pasulja su malo sluzavog ukusa i bez mirisa". . . . ,
Staniùte: Svuda . .. .

Lekoviti deo biljke: Upotrebljava se cela biljka s korenom .

Lekovito delovanje: . mahune od pasulja su lek protiv ùecerne bolesti. Smanjenje ùecera u krvi je i eksperimentalno, klinicki dokazano. Droga deluje i diureticno. Upotrebljava se protiv uloga i zapaljenja mokracnih puteva. . . ..

Cajevi protiv šecerne bolesti:

1.50 gr isitnjenih mahuna kuva se 15 minuta u pola litre vode,
ostavi 3 sata i pije u tri obroka pre jela.

2.U težim slucajevima uzima se 200 gr mahuna, kuva pola
sata u jednom litru vode, ostavi celu noc i sutradan pije po
jedna caša na pola sata.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
razum

avatar

Broj poruka : 33
Datum upisa : 06.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Lekovito bilje   Ned Avg 10, 2008 6:17 pm

Orah ( juglans regia )

Opis biljke: orah je stasito drvo visine do 25 metara. Listovi su nepamo perasti, u pocetku malo crvenkaste boje. Muški cvetovi razvijaju se u pazuhu listova, kao obešene rese. Zenski cvetovi razvijaju se pojedinacno, ili u manjim skupinama, na novim izdancima..

Stanište: orah potice sa Dalekog istoka i iz Male Azije. U šumama se pojavljuje samoniklo, a uzgaja se i kao kulturna biljka. Ne podnosi niske temperature.

Lekoviti deo biljke: u prolece se skuplja lišce, nezreo plod u junu, a zreo u jesen.

Lekovito delovanje: caj od mladog lišca uz dodatak meda koristi se za cišcenje, poboljšanje i jacanje krvi, za jacanje želuca, dobru probavu, zatim, protiv raznih cireva, kostobolje, skrofuloze, gnojnih rana svih vrsta te za ispiranje i oblaganje upaljenih ociju. Koristan je kod rahiticnih oboljenja kostiju, opste slabosti organizma, krvarenja zubi, bolesti zubnog mesa, oteklina kostiju. Vrlo dobri rezultati postižu se kod bubuljica, krasta na glavi, lišajeva na bradi, mlecnih krastica, gnojnih osipa, prekomernog znojenja nogu i belog pranja. Od zelenih nedozrelih plodova, ili samo od zelene ljuske, uz dodatak meda priprema se sirup koji se s uspehom koristi za lecenje svih navedenih bolesti.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
razum

avatar

Broj poruka : 33
Datum upisa : 06.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Lekovito bilje   Ned Avg 10, 2008 6:18 pm

Maslačak ( Tarxacum officinale )
Opis biljke: Maslacak je trajnica koja najcešce raste po travnjacima, livadama, parkovima, te uz staze i živice. Lekovit je i jestiv, jedna je od onih biljaka koju nalazimo svuda. Veoma je korisna biljka za caj, salate, sokove, variva, supe…Kao lekoviti delovi biljke sabiru se koren, list i cvet.U službenoj je upotrebi biljka u cvatu, ili koren sa biljkom, dok se u narodnoj medicini sabiru i cvetovi.
Maslacak pojacava lucenje žuci, deluje kao diuretik, pojacava rad bubrega, cišcenja krvi, pomaže kod lecenja gihta, reumatizma , kožnih ekcema, cireva kod pomanjkanja apetita...

Lekoviti deo biljke: Cveta od marta do maja. Maslacak od aktivnih lekovitih materija sadrži gorke materije, mnogo kalijuma u nadzemnom delu, smole, etericno ulje, 40% inulina u korenu.
Listovi sadrže 16 – 18 % vitamina C, gvozdja oko 3% ,dakle –više nego španac !.Mladi listovi u prolece ukusna su i zdrava osvežavajuca salata, a mogu se skuvati i kao varivo. Da se otkloni gorcina, mlade rozete valja ostaviti u vodi preko noci.

Lekovito delovanje: Maslackov caj moraju piti dijabeticari, a preporucuje se i svaki dan sažvakati 5 do 10 šupljih stabljika. Caj pomaže i u terapiji malookrvnosti, gihta, reume, neredovite menstruacije i žucnih kamenaca.Koren i stabljika sadrže gorku materiju –taraxacin – koji deluje diureticki, a može izazvati prolive i smetnje u srcanom ritmu. No, vidljivi znakovi trovanja nastupaju tek kad se biljka konzumira u velikim kolicinama – narocito gorki stariji delovi biljke. Mladi su listovi potpuno bezopasni..
CAJ:
Caj se priprema najcešce od suvog usitnjenog korena. Jedna kasika korena stavi se u 2 cl vode, kuva na laganoj vatri nekoliko minuta, procedi nakon 15 minuta i pije tokom dana nezasladjeno, ili još bolje, zasladjen pravim domacim medom.Taj caj procišcava organizam, pomaže kod degeneracije hrskavice, podstice znojenje.
Pomaže u borbi protiv debljine i celulita.
Koren se isece na tanke ploške,pa se može jesti sirov na hlebu, sa maslacem. Ipak, bolje ga je skuhati. Ispržen i samleven koren odlicana je zamena za kafu. Mladi i još tvrdi cvetni pupoljci mogu se kiseliti u sircetu i koristiti kao zacin – umesto kapare.

<font
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Lekovito bilje   

Nazad na vrh Ići dole
 
Lekovito bilje
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Makedonija
» Otrovne biljke
» Medicina američkih indijanaca
» Sakupljanje lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja
» Emil Zola

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
BOCAR - 803 godina postojanja naselja 1211- 2014 :: Ako udjete kao registrovan clan tu su OGLASI, CHAT i druge teme :: R A Z N O-
Skoči na: